Redovnost treninga, ili, na toj obuci su već svi bili

20. maj 2020.

Koliko god da me raduje kada znam da neka kompanija redovno investira u treninge za zaposlene, toliko me i zabrine sindrom s kojim se neretko suočavam i koji glasi "to su naše kolege sve već prošli".

Odmah zamišljam Noleta koji uzvikuje: "Daj Vajda da igramo tenis na pesku, sa svetlećim reketima i da probacujemo loptice kroz obruč, žmureći. Ovo uobičajeno sam već prošao milion puta!"

Srećom, pa zaposleni ne moraju tako često da idu na trening, kao sportisti. Jer, sportisti imaju samo oko 80 takmičarskih dana u godini, dok zaposleni ljudi imaju oko 220 radnih dana, stoga im je potrebno manje treninga.

Upravo zbog ovog tog sindroma, velike trening kompanije u svetu trude se da daju drugačiju boju i ukus jednim te istim temama. Tako smo dobili Sales Enablement programe, na primer. Why not, rekao bih ja. Samo treba da nam je jasno da iza tog naslova i dalje je unapređenje prodajnih veština, zar ne?

Nije samo trening u pitanju, nego i tim bilding. "Bili smo već na raftingu". Pitam se, jeste li vi bili na raftingu da biste 'ladili pivo u Tari, ili ste išli da biste jedni druge upoznali u drugačijim situacijama, da biste otvoreno razgovarali o međuljudskim odnosima i o tome koja vam to ponašanja omogućuju kolektivni prosperitet?

"Već smo bili na Kopaoniku". Mislim se, hoćete da mi kažete da, privatno, nikad niste ponovili letnju destinaciju koja vam se svidela?!

Eto, baš nikad nisam svedočio nekom tim bildingu, ili nekom treningu koji se održao van prostorija kompanije, a da se nije završilo, preobilnim obrokom. Uz gomilu nepojedene hrane, koja je uvek tako jeftina kad se stavlja na račun preduzeća. Kako to ne dosadi, čudim se ja!? Kako tu neko ne pita restoran, imate li vi nešto novo? Zbog čega im ne kažete "Znate, moje kolege su već poždrale pola stočnog fonda Srbije, pa ako može nešto inovativno. Na primer, neko predjelo koje se ne sastoji od malo domaćeg sira, malo domaćeg kajmaka, malo domaćeg kulena, malo domaće pršute... i sve ostalo domaće što znate napamet i videli ste stotinama puta.

Menjati lokaciju na kojoj se radi obuka - da. Menjati ambijent u kome se radi obuka - da.

Menjati sastav učesnika u grupi - da. Menjati trenerski pristup, ili trenera - da.

Menjati teme treninga - Ne!

To su već sve čuli? Pa nije to slušanje pesme Despacito, već odlazak na edukaciju, na trening! Dakle, pitanje ne treba da bude šta su već čuli, nego jesu li svi već sve uvežbali. Nisu? E, onda sutra, uobičajeni reket u ruke, uobičajene loptice, uobičajena mreža i uobičajena šljaka!