Vođenje tima na nesportski način

4. jun 2019.

Gotovo da nema stručnog teksta, ili popularne literature koja, kada je tema timski rad, ne koristi primere iz sporta. Pitam se, kakva je upotrebna vrednost takvih tesktova, ako ih čita osoba koja ne prati sport , a ima zadatak da unapredi timski duh na svom poslu.

Poneki put ove sportske paralele su u vezi sa sportskim trenerima i relativno skorašnjim dešavanjima (Marina Maljković, Veljko Paunović, Aleksandar Djordjević). Ponekad se odnose na neke poznate sportske dogadjaje  koji se nisu desili u bliskoj prošlosti, ili ličnosti koje nisu bliske ovim prostorima (Fil Džekson - Čikago Buls i Lejkers).

Ne mislim, pritom, da je nužno da su žene te koje ne prate sport. Nadju one sebi neki motivator za praćenje sporta. Na primer prizor kada vaterpolista izlazi iz bazena na odmor, pa mu se voda sliva niz delfinsko tijelo.

Mislim na onu sasvim običnu realnost da jedna savremena žena vodi neki biznis, npr. salon lepote, ili studio za grafički dizajn i da je, jednostavno, ne zanima sport. Ni nju, ni njene zaposlene koleginice. A treba biti vodja poslovnog tima. I motivatorka. I graditi timski duh. Kako to da se uradi?

Recimo da vodite kvalitetan vračarski salon i da ste doveli dve odlične devojke da rade nokte i depilaciju. Odlično rade svoj posao, medjutim navikle su da budu glavne u prethodnim salonima i to smeta odnosima u vašem salonu sa dosta zaposlenih. Salon zbog toga i finansijski trpi. Treba nešto da se uradi. Ne možete da spominjete Fila Džeksona koji je smirio sujetu Majkla Džordana u Čikagu, a potom Kobija Brajanta u Los Anđelesu. Ne vredi.

 Vaša devojka, stručnjak za French, i vaša devojka, stručnjak za Brazilian, ne bi razumele šta im poručujete. Ma koliko one imale, zapravo, puno sličnosti sa dvojicom košarkaša.

Ipak, ima i ne sportskih načina da im se značaj timskog rada objasni. Ono što svi zaposleni dobro razumeju, a zadatak vodje tima je da im to predoči, jeste da je timski uradjen posao uvek bolji, temeljniji i pruža veći osećaj zadovoljstva i zaposlenima i klijentima. Kada se tom osećaju doda i onaj finasijski momenat, onda nema dileme. Nužno je da se saradjuje, da se ima poverenje jednih u druge, da se oseća pripadnost timu i, naravno, da se razgovara na ispravan način. Primeri koje im budete davali mogu biti iz porodičnog života, iz prethodnog preduzeća u kome ste radili, ili na osnovu nekog problema sa drugim zaposlenima, koji je uspešno prevazidjen. Na primerima iz prakse se najbolje uči i, stoga, ti primeri moraju biti razumljivi. Svima. Ne samo ljubiteljima i ljubiteljkama Sport Kluba.